Рецензија на дела Иве Андрића "Мост на Жепи"
Иво Андрић „ Мост на Жепи “ И во Андрић је рођен 9. октобра 1892. године у селу Долац у близини Травника. Детињство је провео у Босни, која је припадала тадашњем Аустроугарском царству, а филозофију је студирао у Загребу, Бечу и Кракову. На почетку Првог светског рата ухапшен је због анти-аустријских тенденција, па је тада краткотрајно прекинуо студије. Године 1923. докторирао је књижевност на Универзитету у Грацу, а затим је започео дипломатску службу у Југославији. Своју каријеру дипломате је завршио као југословенски амбасадор у Берлину. Када се 1941. године Југославија нашла под немачком окупацијом, Андрић се вратио у Београд и тамо је живео током и након Другог светског рата. Своју књижевну каријеру започео је као песник. Био је један од сарадника часописа Хрватска млада лирика током 1914. године. Крајем рата је објавио две збирке стихова у прози, “Еџ Понто” и “Немири“. Збирка Немири, објављена 1919. године и написана у форми дневника, говори о Андрићевом доживљају