Рецензија на дело "Писмо из Италије" Љубомир Ненадовић

"Писма из Италије"

  Љубомир Ненадовић

Путопис "Писма из Италије" Љубомора Ненадовића настао је током путовања по Италији 1850. године. Највећи део путописа посвећен је црногорском владици Петру Петровићу Његошу, што овај путопис чини другачијим од других пошчевих путописа. Путопис је излазио у периоду 1868. - 1869. у часопису "Србија" под насловом "Владика црногорски у Италији", што је и био првобитан назив дела. Тим насловом јасно је наглашена тема, као и значај Петра Петровића Његоша за Љубомора Ненадовића.

Љубомор Ненадовић рођен је 26. септембра 1826. године у Бранковини код Ваљева. Поред књижевног рада којим се бавио читавог живота, био је министар просвете ( 1860. године ), затим председник ” Друштва српске словесности “, али и један од првих Срба који су се школовали ван граница Србије. Такође, био је међу 16 редовних чланова ” Српске краљевске академије “, које је 1887. године именовао тадашњи краљ Србије, Милан Обреновић. Љубомир Ненадовић је често напуштао родно Ваљево, путујући по свету. Своје утиске са тих путовања је забележио у укупно пет књига путописа и то: ” Писма из Швајцарске “, ” Писма из Италије “, ” Прва писма из Немачке “, ” Друга писма из Немачке ” и ” Писма о Црногорцима “. Преминуо је 2. фебруара 1895. године у Ваљеву, а сахрањен је у порти цркве у Бранковини.

Књижевна врста: путопис

Књижевни род: епика

Тема: Утисци са пишчевог путовања по Италији

Путопис је књижевна врста у којој писац износи своје утиске о пределима кроз које путује. Ми не видимо цело место, већ оно које види путописац, дакле све је преломљени кроз његову свест. Баш ово одликује овај путопис ,Љубомора Ненадовића, "Писма из Италије”.

Дело се састоји од писама које је Љубомир Ненадовић упутио неименованом пријатељу, коме је желео да опише цео ток и све доживљаје током свог путовања.  Иако наслов овог путописа асоцира на Италију, ова земља и утисци које је писац из ње понео су у другом плану. Као што је већ поменуто, аутор највише пише о Петру Петровићу Његошу, кога је упознао 1851. године у Напуљу. Инспирисан и одушевљен личношћу црногорског владике, песника, јунака, али пре свега доброг и поштеног човека, Љубомир Ненадовић пише о њему са пуно поштовања и љубави.   Посебан акценат стоји на томе како Његош користи сваку прилику да уздиже свој род. Њега не интересују успомене и сувенири из Италије. Зато говори Љубомиру Ненадовићу када купује камење старо две хиљаде година: "Што ће ти то камење?... У Црној гори све је камење старо милионе година; дођи, па товари пуне лађе, ништа нећеш платити." Када добија вести о намерама Омер паше Латаса он показује истинску љутњу и проклиње га речима: "Да му српско зрно срце разнесе као и осталим потурченим пашама." Пожелео му је и да се на Страшном суду сретне са чувеним српским јунаком Милошем Обилићем, кога је посебно ценио. Кроз сатиричан хумор, дивљење и слављење свог рода Љубомир Ненадовић у путопису Писма из Италије описује места у Италији кроз које је прошао, а најпре карактеристике друштва у Италији. Италијане представља као људе који поткрадају путнике и пролазнике. Запажа да многи људи у Напуљу не знају ни да читају ни да пишу. На пијацама и улицама седи по један човек за столом који људима пише писма и рачуне. О владарима Италије говори како им није стало до свог народа већ им је само важно да задрже свој положај. Љубомир Ненадовић у путопису Писма из Италије приказује и припаднике народа на које наилази у разним ситуацијама и на различитим местима. Њих слика према другима на основу стереотипа о Србима, Турцима, Французима, Италијанима, Немцима и Енглезима. Упечатљивији су описи Француза, који воле забаву у сваком смислу речи, док о Енглезима пише као поносним и недеужељубивим људима.

Урадио : Данило Војиновић